Foto: Wikimedia Commons

Piše: Biserka Krapić

Birala sam Sveca zaštitnika za ovu godinu, kao i nekoliko proteklih godina, na portalu Bitno net. I iziđe mi sveti Ivan Gabriel Perboyre. Nikad do danas nisam čula za tog sveca.
Uočila sam ime Ivan čim se pojavilo, jer imam Ivana u kući. Vidim dalje, rodio se u Francuskoj, na blagdan Bogojavljenja 1802.god. Na taj je dan rođen i moj pokojni tata. Vidim da je umro u Wuhanu mučeničkom smrću, u 38.god. života, kao i moj djed s tatine strane.
U tekstu dalje stoji da je prve redovničke zavjete imao 28.12. 1820.god. Rođena sam na taj dan 144 godine kasnije. Razapet je na križu 11.09.1840.god., na dan kada smo se Pero i ja zaručili 1988.god. Taj dan mu je i spomendan.
Molitva Duhu Svetom prije izbora sveca godine, donijela mi je misionara, možda, jer mi je uvijek u rukama kada molim, misionarska krunica. Desetice su obojene bojama kontinenata, pa tako lakše uključujem cijeli svijet u molitvu. Ne znam jesam li odabrala ja njega ili on mene, ali neću zaboraviti to ime u molitvi ovu godinu. I u molitvi i u zahvali.
Svaku godinu do sada našla sam poveznice sa svecem koji mi je došao u izbor, pa tako i ovu godinu. Ispričane su svakakve, predivne priče.
Nekom su sve ovo slučajnosti, a meni potvrda nebeskog u ovozemaljskom.

Izvor: RM BiH
Objavljeno: 20. 01. 2025.